SRPSKA ANALITIKA

Prostitucija srpske politike

Oliver Vulović

Dam ti, dam,ti dam, vladu 
 

Najavljujući i predstavljajući knjigu 'Krv Male Azije' Diogenisa D.Valavanidisa, u kojoj se kroz prikaz života autorove porodice govori o jednom strašnom progonu Grka sa prostora Male Azije, progona koji je u sebi imao mnogo elemenata genocida akoji su nad Grcima učinili sa Zapada napujdani Ataturkovi Turci početkom 20og veka, srpski pisac Milovan Vitezović je u nameri da upali pravi i najjači reflektor nad ovim istinskim remek delom helenske književnosti izrekao i nekoliko činjenica koje suštinom apsolutno koegzistiraju i sa višedecenijskom srpskom tragedijom, koja je evo, nastavila da se odigrava i u 21-om veku. Izdvojio bih sledeće ' knjiga predstavlja veoma potresno i dobro argumentovano svedočenje o progonu Grka iz Male Azije i njihovom progonu sa svojih antičkih teritorija i to ne tako davno,već na početku dvadesetog veka, neposredno po kraju šestovekovne Otomanske imperije. Ovaj progon najvećih brutalnosti i progon prevelikih razmera ostao je, s izuzetkom savremene istorije Grčke, skoro nepoznat svetskoj i evropskoj istoriji, na njenu sramotu, skrajnut bez posebne pažnje i osvetljenja. I to je jedan od razloga da ova knjiga bude posebno zapažena. A glavni razlog je njena katarzičnost i prilika za iskupljenje istorijske savesti zbog sklonosti površnosti i zaboravu. Nad ovim stranicama shvatićemo koliko je savremeno čovečanstsvo razistoričeno i sklono kratkom pamćenju da nam izmiču iz njega i događaji kojima smo, takoreći, biliskoro savremenici.'

Gotov sam da zaključim da jeVitezović govoreći o Valvanidisovoj knjizi u stvari bio inhibisan savremenom srpskom situacijom. Razistoričenje o kojem je on govorio nije ostalo kao relikt 20-og veka putem političkog zatvranja očiju nad jadima jednog naroda, ono je i sada,a mi kao narod tome zasigurno svedočimo, neodvojivi deo politike globalizma koja juriša na svaki etos koji se grčevito držeći tradicije, kulture i sopstvenog prostora besomučno kažnjava i u 21-om veku, sa predistorijom započetom na izmaku 20-og veka, ukoliko ne pristane na sopstveno mirno razistoričenje. Razistoričenje je sintagma za moderne političke packe Srbiji koja ne prihvata danas na vaseljenskom nivou dogmatizovane evroatlantske vrednosti i koja 'na žalost neprestano gleda unazad umesto unapred -Havijer Solana. Vitezović možda nije političan ali je istinski nacionalno svestan i kao takav je perfektno srpskim čitaocima približio sadržaj knjige o kojoj je govorio da se srpskom čitaocu, inače savremenom produktu dvadesetogodišnje uporne politke razistoričenja neprijatelja njegovih država i kompletnog naroda, jednostavno Valavanidisova knjiga čini kao obavezno štivo u narednim mesecima.

Na kratko pamćenje se Srbima od strane Amerikanaca i njihovih evropskih slugeranja pledira još od začetaka sukoba na teritoriji bivše SFRJ ali tako da ono, kao takav način razmišljanja o sopstvenoj istoriji i poreklu, bude u što većoj meri invalidno, ne bi li se tako naš državotvorni, kulturni i uopšte hrišćansko-pravoslavni kod pretvorio u smesu mondijalističkih 10 zapovesti koje sa svojom sajentološkom podlogom i masonsko-fašističkom nadgradnjom ima za cilj da jednu Gračanicu pretvori u 'ilirski spomenik' a Crnu Goru, Republiku Srpsku, Kosmet u celini i Zapadnu Slavoniju i recimo Kordun u teritorije na kojima je nekada možda i živeo neki narod sličan nama ali sa kojim mi nemamo nikakve istorijske, duhovne a kamoli političke veze ili onolike kolike ih danas imamo sa Lužičkim Srbima.

Evroatlantsko razistoričenje Srba koje su neki ovdašnji pojedinci, paktirajući sa našim neprijateljima ovde progurali kroz izraze kao što su lustracija, denacifikacija ,postšestooktobarizacija i slično, kao svoj neodvojivi deo ima i opštu razsrbizaciju Srbalja / u Evropu Srbija ima da ide sa Srbima ili bez njih / u toj meri da se obnavljanje tradicionalnih vrednosti posmatra sa gađenjem enormnih razmera, tako da se i sama demokratičnost izraza u kulturi svela na Srbljanovićku, Basaru i još nekoliko gurua potkovanih nagradama sa sajentološkim monetarnim pokrićem, u stilu i formi nekadašnjih odabranih pisaca i reditelja pod pokroviteljstvom Centralnog komiteta.

Desrbizacija je dovela i do opštenacionalne odvojenosti od sopstvene autohone kulture tako da su i najniži porivi dignuti i na akademski i na nacionalni politički pijedastal, poput prostitucije. Ona je u Srbiji dobila svoje toliko stabilno mesto tako da njenu infiltriranost i u politiku, sluđen, razistoričen i anacionalizovan narod već počinje da posmatra kao normalan deo demokratske političke utakmice i sa prethodnom nasilno dvodecenijskom nabaždarenošću na kratko pamćenje sada na primer savršeno mirno posmatra Markovićev pažljivi višegodišnji / na štiklama / hod od Arkanovog pridržavaoca biča za kroćenje tigrova u najnormalnijeg za videti i čuti budućeg Tadićevog koalicionog partnera. U tom smislu treba posmatrati i hladnokrvno pretrčavanje čuvara Slobinog lika i dela i s vremena na vreme I groba u redove njegovih satamničara i saučesnika u ubistvu.

Ulične prostitutke, bez obzira bile one amsterdamski doterane ili ofucane poput onih iz jednog čuvenog beogradskog parka, spadaju u anima candida i suštu aristokratiju ako ih uzmemo za parametar preko kojeg ćemo posmtrati delovanje njihovih političkih koleginica i kolega. Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija i grupa građana nekadašnje novosadske prve građanke su eklatantan primer zahuktalosti projekta razistoričenja I ubacivanje u kanal kratkopamtljivosti kompletnog biračkog tela u sadašnjoj Srbiji. Oni, čija su usta bila puna barjaktarstva su postali prosti promenioci krpa i krpica na sebi i na svojim strankama za koje još uvek imaju drskosti daih nazivaju zastavama. Njihova namiguška politika nije nešto čemu se dive oni u čije se koaliciono krilo zaleću . Ona je samo pragmatično precizno nakanalisana tako da će se i imena njihovih ministara i članova upravnih odbora narod sećati koliko i nekog odavnelog vašarskog očijukanja. Oni zbog svojih postupaka koje kane uskoro učiniti i ne zaslužuju bolje kada bismo zanemarili koliko je to sve za nas na duge staze mnogo gore. A ne možemo i ne smemo i to im treba sada odmah staviti otvoreno na znanje. Valjda će nas ostati toliko da i mi iznedrimo nekog srpskog Valvanidisa koji će nas spasti usuda kratkog pamćenja.

Beograd, 7.jun 2008.

<> 8. jun 2008 16:21:59