Postovi
...
Oliver Vulović
VLADA "NACIONALNOG UZNEMIRENJA"
Modifikovani CK DOS-a je uspeo da metarmofozira u Vladu Srbije. Ulogu SSRN-a su zajednički preuzele i podelile već odavno ovde instalirane antisrpske NVO sa jedne strane i RRA sa druge strane a ulogu AFŽ-a Sonja Liht i njena zaista izuzetno dobro spolja organizovana “politička izuzetnost”. LDP se zadovoljio istom onom pozicijom koju je njihov guru Latinka u istoj priči, ali pre 50 godina i tada imala sve do svrgavanja, što isto njenim pulenima sprema sadašnji “Veliki Vođa”, ali se odlučio na strpljivost.
Projekat kombinovane vojno-političke okupacije Srbije je, barem u ovom momentu, doveden do kraja. Poslednji kamičak u cipeli mondijalističke okupacione armade u Srbiji je srpska skupština na Kosmetu. Koliko će i ona izdržati, ostaje da se vidi. Za razliku od predaka iz 1945-e, sadašnja crvena kolona je u svoje redove uključila i sopstvene disidente, koji su kolege iz sadašnje koalicije do nedavno nazivali nacional-socijalistima koje treba vešati po terazijama, a sada su mišljenja da treba podržati napore “Velikog Vođe” da iste po svaku cenu mora progurati u Internacionalu. Pošto su uvideli da u Srbiji ima još ljudi koji za sebe misle da nisu blesavi, krupnu krilaticu “nacionalno pomirenje” su pokušali da zamene sa još glupljim izrazom “političko pomirenje”. Vele da su i jedni i drugi propatili zbog preranih smrti predsednika svojih partija i da je to jedan, pored levičarske provenijencije, od bitnijih integracionih momenata u njihovom sadašnjem političkom zbližavanju. Dakle, moglo bi se konstatovati da je njihova koalicija ishodovana iz smrti. Nasilne smrti sopstvenih vođa, gde su se smrti drugog, ovi prvožalošćeni sa balonima po Beogradu iskreno radovali i na sve načine opstruirali ukop, a nasuprot tome, smrt svog lidera politički toliko raubovali da ne bi bilo čuda ni da ga je pod tadašnjom silnom impresijom i presijom i lično Nadbiskup beogradski predložio Papi za betafikaciju, pošto srpski mitropolit tokom državne sahrane nije zadovoljio njihove visoke doze glorifikovanja. U starom dobrom komunističkom maniru, i današnji CK se ponaša kao da je sve redovno, kao da država nije u kompletnom rasulu i vanrednom i ekonomskom i političkom stanju. Umesto na rešavanje gorućih pitanja, a šta je više goruće nego kosmetsko pitanje, pala je odluka da se prvo radi na skidanju glava Smailovićke, Tijanića i ostalih koji i malo imaju respekta prema mišljenju i one druge Srbije koja nije bila predviđena za gromoglasno nacionalno pomirenje, već su po Hatišerifu iz izborne noći prekomandovani, to jest zamenili mesta sa SPS-om, u sile mraka 90-ih. Što se tiče Koštunice, da nije ogromne političke štete druge vrste, njegov odlazak u opoziciju mi i ne bi izmamio suze, što zbog zakasnelog prelaska iz salonskog u javnopolitičko delovanje u cilju istinske a ne kozmetičke odbrane srpskih nacionalnih interesa na kosmetskom slučaju , a što zbog njegovog olakog prelaska preko evropske prevare na crnogorskom referendumu.
Što se Radikala tiče, izgleda da dok i njihov Predsednik ne napusti na ovaj ili onaj način ovaj svet, oni još dugo neće moći da budu deo “Vođinog zamišljenog nacionalnog pomirenja” i zahtevi za lustracijom i denacifikacijom će ostati da vise nad glavom još samo njima na političkoj sceni Srbije.
Dugogodišnjim agresivnim delovanjem u smislu insistiranja na etičkim razlikama i beskompromisnim političkim razlikama u okviru istog etosa, a da se pri tom ne iskoristi ni jedna prava prilika za detant i politički kompromis, /ovo izmedju DS-a i SPS-a zbog svakojake degutantnosti i ponižavanja samog izbornog procesa kao produkta demokratije ne spada pod izraz kompromis /lako se može pretvoriti u proces veštačkog etničkog raslojavanja i secesije, osim ako ne dođe do građanskog rata i jasne pobede jedne od strana u nekadašnjem etičkom i političkom sukobu. Blaži slučaj / bez rata / u okviru srpskog etosa smo već imali na primeru Crne Gore, gde je tamošnja kriminalna družina dugo godina agresivno, strpljivo i uspešno igrala na kartu banalnih razlika u jeziku, nekim modifikacijama u tradiciji i kratkom periodu samostalnosti u prošlom veku koje je bilo slično samostalnosti koje su imale i mnoge druge srpske državice na Balkanu kroz istoriju, i tako uspela da izdejstvuje referendum pod patronatom EU i na njemu izbornom krađom formira državu kojoj su sada od Srba bliži i Turci i Albanci, a posebno Hrvati. Ovo pominjem jer se u političkom životu današnje Srbije dešavaju opasne stvari kojima je vrata širom otvorio svojim diktatorsko pretećim govorom “Veliki Vođa” nakon kraja u brojanju glasova na parlamentarnim izborima. Njihovo neprestano insistiranje na postojanju dve Srbije, pri čemu se u onoj njima suprostavljenoj ne vrši politička propaganda nego se širi govor mržnje, ne bori se za Kosmet već se vrši povratak u mračne devedesete, pravno argumentovano ne osporava tzv. Tribunal u Hagu, već se ide na sukob sa Međunarodnom zajednicom, ne insistira na što ravnopravnijem odnosu sa EU nego se država odvraća od evropske perspektive i ne osporava argumentavo naše eventualno članstvo u NATO paktu već se radi na gušenju i atlantske prespektive a koja je po njima neodvojiva od evropske, i još se uz sve nabrojano preti Srbima koji drugačije misle da će Srbija u EU ući sa ili bez Srba, već je dalo za rezultat duboku podelu Srbije. Sve ovo daje šansu da se, kod nama po pravilu nenaklonjenim zapadnim političkim kreatorima kriza u svetu , rodi ideja da ovu duboku političku ali i etičku podelu, jednog dana i proglase i za etnički sukob jer će se Srbima imati da se smatra samo onaj deo našeg naroda koji bude bespogovorno izvršavao naređeno mu. Kada već postoje evropski Srbi i oni koji to nisu a posle kreiranja bosanskih Srba, crnogorskih Srba, kosmetskih Srba, našim neprijateljima i njihovim saveznicima u samoj Srbiji neće biti veliki problem i da naprave neke nove vojvođanske Srbe / jer se u Vojvodini sličan scenario delimično već odigrava/ , pa kasnije što da ne i sandžačke ili šumadijske Srbi ili nešto tome slično.
Od ove vlade se ne očekuje neko posebno insistiranje na pažnji prema kosmetskom pitanju jer znamo koju je sastavljao, ali i pored svega moramo moliti Boga da ne bude baš toliko revnosna u totalnom sprovođenju briselskih naloga, jer ili će Srbija zaista u EU ući bez Srba ili će se prethodno etički i politički toliko udaljeni ljudi u ovoj državi podeliti na neke etničke podsrbe i evropske nadsrbe i tako možda odlučiti i da se drugim sredstvima osim političkih sukobe i time podsrbi nateraju na borbu i za biloški opstanak a zatim i na borbu za samo postojanje sopstvene države ,a što je u oba slučaja katastrofalno.
Onaj ko uspe ovakav scenario da spreči imaće prava u Srbiji da govori i o nacionalnom i o političkom pomirenju. I ko ga preživi.
Beograd, 11. jul 2008.
0 Comments: