SRPSKA ANALITIKA

Karakter ovih turbulentnih balkanskih „regiona-država“ u povoju, s posebnim akcentom na Kosmet, možda najbolje oslikava način na koji je ovaj region izvojevao svoju faktičku nezavisnost. Komentator podseća na osnovne parametre “države” Kosovo: od sredine 1999. do danas iz ove pokrajine prognano je više od 200.000 Srba, srušeno preko 150 pravoslavnih crkava i manastira, a uništeno više od 30.000 srpskih domova.

Da li je takav eksperimentalni politički entitet, ogrezao u zločinu i kriminalu, slika i prilika demokratskih vrednosti za koje se zalaže napredna i pravedna Evropa ili se, pak, u postmodernim integracionim procesima gube pozitivne vrednosti evropske tradicije? Jeste li tolerisani i ignorisani aparthejd na Kosovu zapravo “večiti standard” za ovaj deo Evrope? To što navodno “demokratska i humanistička” Evropa zatvara oči pred ovim malignim procesima više govori o njoj i njenoj slabosti, nego o realnom stanju na Kosovu i Metohiji. Stavovi većine evropskih zvaničnika i raznoraznih komesara koji se mogu čuti danas, a odnose se na konačno rešenje kosmetskog scenarija, takvi su da “dogma” (što papagajski ponavljaju radikalni liberali u Srbiji) o iskrenoj želji Evrope da se Srbija što pre nađe u njenom “majčinskom” zagrljaju gubi (svakim danom sve više) svoje utemeljenje u realnosti, a nećemo pogrešiti i ako kažemo – u zdravom razumu.

Tako je nedavna poseta srpskih parlamentaraca poslanicima evropskog parlamenta u Briselu pokazala nedvosmisleno razmimoilaženje i međunarodno nerazumevanje objektivne društveno-političke situacije koja postoji u južnoj pokrajini, a koja je neodvojiva od političke perspektive same Srbije. Međutim, ona, u isto vreme, svedoči i o gotovo nimalo izmenjenoj svesti i još uvek prisutnim predrasudama koje postoje o Srbiji kao o dežurno “lošem momku” problematičnog Balkana, koji nikako i ničim ne može zaslužiti eventualnu evropsku političku naklonost i podršku. Iako se međunarodna zajednica deklarativno „ upinje “ da na svaki mogući način ovoj zemlji približi evropske horizonte, sve to na kraju ostaje samo “mrtvo slovo na papiru” kada se celokupna stvar prenese na polje praktičnog ostvarenja takvog cilja.

Evropski poslanici su, kada je reč o konačnom statusu Kosmeta, iskazali stav potpuno suprotan stavu njihovih srpskih kolega, bukvalno aminujući faktičko (suštinski bespravno) stanje na terenu nekritičkim pozivanjem na navodnu volju većinskog (u ovom slučaju albanskog) naroda u toj pokrajini. Takvim pristupom poslanici „ ujedinjene “ Evrope pridružili su se gomili onih globalističko-ahtisarijevskih kriznih centara moći, za koje međunarodno pravo i iz njega izvedeni principi suvereniteta i nepovredivosti državnih granica predstavljaju ništa više do “poslednju rupu na svirali” i odavno prevaziđene kategorije. Da helsinški dokumenti o nepovredivosti granica suverenih država u Evropi ne predstavljaju „sveto pismo“, pokazuju izjave poslanika iz nekad “bratske” nam, a sada daleke (EU)ropske Slovenije, Jelka Kacina i njegove nemačke koleginice u evropskom parlamentu, poslanice Gizele Kalenbah, u kojima su naglasili da "ne vide drugu mogućnost za rešenje statusa osim nezavisnosti Kosova". Kacin je zatim svoj stav detaljnije obrazložio: “Kosovo će biti nezavisna država jer ne može biti drugačije. Samo države mogu ući u EU, a mi smo svima na zapadnom Balkanu obećali ulazak u EU... Sve dok Kosovo ne bude država, ono neće moći ni da pregovara o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a kamoli da uđe u EU", ukazao je samouvereno slovenački parlamentarac. On je takođe zaključio da će Srbija bez Kosova brže napredovati ka Evropi, te da je “samo nezavisno Kosovo garancija za ljudska prava na Kosovu”. Nameće se pitanje: ima li dobrih namera u tome da se neko, s jedne strane, tobože zalaže za ulazak jake Srbije (“balkanskog tigra i lidera”, prema Asošijejted presu) u EU i da se istoj propisuju brojni i teško ostvarivi pravno-ekonomsko-demokratski uslovi koje mora ispuniti, a da se opet, s druge strane, ona pravno i teritorijalno sakati, te da se na najgrublji način relativizuju i ignorišu njeni vitalni nacionalni interesi, kakav je slučaj sa Kosmetom?

Koji je to “čarobni recept” kojim slovenački poslanik namerava da “ugura” Kosovo u EU kada će ono, i eventualnim proglašenjem nezavisnosti, “svetlosnim godinama” biti udaljeno od onoga što se objektivno može nazvati demokratsko i civilizovano društvo? Da li je Evropi (EU) uopšte poznato da je na Kosmetu u ovom trenutku dve trećine radno sposobnog stanovništva nezaposleno, a da najmanje trećina živi ispod granice siromaštva? Izgleda da zapadne investitore previše ne zabrinjava činjenica što je u ovoj pokrajini (u kojoj zdrava ekonomija faktički i ne postoji) u privatizaciji lokalnih preduzeća većinska imovina prešla u ruke bahatih i kriminalnih vlasnika, kao i da pravno regulisanje bilo koje oblasti društvenog života ne postoji. Prema takvom stepenu kriminalizovanosti društva, i Kolumbija u vreme Eskobara je uzorna pravna država. Isto tako, ljudska prava i njihove garancije predstavljaju misaonu imenicu za mlado kosovsko društvo, koje je nastalo u ratu i zločinima prema ondašnjem srpskom življu i etničkom progonu istog. Na egzodusu, prema kojem je Evropa i celokupna međunarodna zajednica ostala potpuno ravnodušna i nema.
Prema tome, koje su to demokratsko-civilizacijske kvalifikacije prema kojima bi tvorevina zvana Kosovo uopšte i mogla da bude “nominovana” za nešto što se naziva “demokratska evropska država”, a da ne govorimo o njenom uključenju u EU?...